CEZASM

POZIV
za

II međunarodni interdisciplinarni studentski skup

Karlovački dani slobodne misli

         3–5. jun 2016. godine

 

 

 

Centar za afirmaciju slobodne misli (CEZASM) organizuje II međunarodni interdisciplinarni studentski skup pod nazivom Karlovački dani slobodne misli koji će se održati od 3. do 5. juna 2016. godine u Sremskim Karlovcima.

 

Glavna tema Skupa:

 

Percepcije drugog kao drugačijeg

 

Kratak opis teme:

 

Čovek je istovremeno i najsamorazumljivije i najzagonetnije biće na svetu koje se (samo)izražava na nebrojano mnogo načina, te je otuda određivan ne samo kao živo biće koje misli i govori (zoon logon echon), već i kao živo biće koje, dogovorajući se sa drugima, stvara društvo i donosi zakone (zoon politikon), zatim kao biće koje stvara oruđe (homo faber), kao biće koje se, kroz zajedničko privređivanje, stara o sebi (homo oeconomicus) itd. Međutim, iako svaka od navedenih odredbi utvrđuje neko od bitnih obeležja čoveka, ono što je potrebno istaći jeste da čovek postaje čovekom tek u interakciji sa drugima. Naime, tek u društvu sa drugim ljudima čovek može da razvije svoje potencijale, odnosno da – polazeći od pretpostavki i mogućnosti koje zatiče u sebi, te krećući se putevima koje je izabrao – dođe ka sebi samom tj. postane ono što jeste i to na način na koji želi da jeste.

 

Iz činjenice da je egzistencija čoveka uslovljena načinom njegovog koegzistiranja sa drugima, proizilazi i to da različiti aspekti njemu svojstvenog društvenog konteksta imaju bitnog udela u njegovom konstituisanju. No, ono što pri tome ne treba ispustiti iz vida jeste da se čovek razvija prvenstveno preko svoje povezanosti sa sebi sličnima tj. sa svojim narodom, rasom, socio-kulturnim, političkim i/ili religijskim krugovima, i tome slično. To znači da u životu svakog čoveka bitno mesto zauzimaju predstave koje je izgradio ili pak usvojio kako o sebi samom i sopstvenoj zajednici tako i o drugima kao drugačijima.

 

Ipak, svaki put kada se uočene razlike između sebe i drugog kao drugačijeg prenaglašavaju, pogrešno interpretiraju i/ili pak zloupotrebljavaju od strane moćnih interesnih grupacija radi sprovođenja njihovih limitiranih ciljeva, proizvodi se niz negativnih implikacija po društvo i u njemu zatečene društvene subjekte. Stoga je važno naglasiti da upravo iz čovekove spremnosti da u drugom kao od sebe različitog prepozna sebe, ali i da drugog vidi u sebi zavisi dalji tok njegovog ne samo percipiranja sopstvene stavrnosti, već i ophođenja unutar nje. Naime, dokle god se u drugom kao drugačiijem bude tražio uzrok za sopstvene problemske situacije, nemoguće je očekivati bilo kakvu vrstu kako individualnog tako i opšteg napretka.

 

Drugim rečima, dobrobit i prosperitet ne proizilaze isključivo iz produktivnih vidova interakcije sa sebi sličnima, već i sa od sebe različitima, te se upravo iz tog razloga niko ne sme služiti drugim čovekom kao sredstvom za ostvarivanje sopstvenih interesa. Kao biće koje sebe zatiče u svetu sa drugim ljudima čovek ne sme da ispusti iz vida da, jedino uzajamno razumevanje sebe i drugog, zatim poštovanje kako sopstvenog dostojanstva tako i dostojanstva svih drugih, te insistiranje na vlastitim pravima i slobodama, ali i na pravima i slobodama drugih kao drugačijih, vode ka zasnivanju društva u okviru kojeg niko zbog svoje različitosti neće biti marginalizovan i/ili diskreditovan, te zbog toga na bilo koji način ispaštati.

 

Ne gubeći iz vida da svaki čovek zbog svoje različitosti može da doživi nepravedan tretman, potrebno je preduzeti sve neophodne korake kako bi se najpre rasvetlili i što bolje razumeli mehanizmi manipulacije drugim kao drugačijim, ali i kako bi se pronašli potencijalni modusi za stajanje na put istima. Na taj način istovremeno se doprinosi negovanju bogatsva različititosti, a time u uspešnoj borbi sa predrasudama, stereotipima, homofobijom, ksenofobijom, mizoginijom, verskim fanatizmom i drugim neprimerenim oblicima mišljenja.

 

Centar za afirmaciju slobodne misli poziva sve zainteresovane studentkinje i studente prvenstveno društveno-humanističkih nauka koji su radi da sa različitih aspekata i iz ugla različitih naučnih sfera (filozofija, sociologija, psihologija, lingvistika, nauka o književnosti, političke nauke, istorija umetnosti, antropologija, medijske studije, metodika nastave itd.) izlože svoje radove na zadatu temu Skupa.

 

Pojedinačni doprinosi skupu obuhvataju sledeći spektar podtema:

 

1. Hermeneutika drugog kao drugačijeg: osnovne karakteristike i pretpostavke

2. Univerzalni i partikularni aspekti drugog

3. Socio-kulturna determinisanost drugog

4. Kulturni diverzitet: svojstva, potencijali, prepreke

5. Asimilacija, homogenizacija i/ili diskreditacija drugog kao drugačijeg

6. Prava i obaveze drugog: teorija vs. praksa

7. Religije i (ne)tolerancija prema drugom kao drugačijem

8. Političke (zlo)upotrebe drugog kao drugačijeg

9. Medijske (re)interpretacije drugog

10. (Re)produkcije drugog kao drugačijeg u sferi umetnosti

11. Uticaji drugog kao drugačijeg na razvoj vizuelnog, scenskog i/ili muzičkog stvaralaštva

12. (De)konstrukcije drugog u eri masovne proizvodnje i potrošnje

13. Popularna kultura i njene implikacije po drugost kao drugačijost

14. Uloga jezika u afirmaciji (ne)realnih koncepcija o drugom kao drugačijem

15. Značaj obrazovanja za izgradnju i uspostavljanje pozitivnih predstava o drugom

16. Drugo i margina u jeziku i/ili književnosti

17. Multikulturalnost i interkulturalnost: mogućnosti i ograničenja

18. Nastava na maternjem, nematernjem i/ili stranom jeziku u službi što boljeg razumevanja drugog

 

 

 

 

Vidimo se na II Karlovačkim danima slobodne misli!

 

U ime Organizacionog odbora Skupa

Andrea Ratković