CEZASM

Karlovački dani slobodne misli predstavljaju glavni projekat Centra za afirmaciju slobodne misli iz Sremskih Karlovaca i koncipirani su kao studentski skup međunarodnog i interdisciplinarnog karaktera kojim su obuhvaćeni raznovrsni, kvalitetno koncipirani i tematski povezani sadržaji u cilju što boljeg sagledavanja i razumevanja aktuelnih društvenih fenomena i to iz različitih perspektiva naučnog, kulturnog i umetničkog delovanja.

​

III Karlovački dani slobodne misli čija je glavna tema glasila Jezik i (pseudo)osobenost okupili su tridesetak studenata i studentkinja osnovnih, master i doktorskih studija sa Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Banjaluci, Sarajevu, Krakovu i Poznanju.

​

Studentska konferencija bila je okosnica skupa i u okviru nje su predstavljeni referati studenata i studenkinja pretežno društvenih i humanističkih nauka. U okviru izloženih referata sprovedena su prvenstveno teorijska promišljanja fenomena jezika, kao i pojava/problema koji se s njim u vezi javljaju i (in)direktno utiču na oblikovanje (pseudo)osobenosti društvenih subjekata. Referati su bili kvalitetno koncipirani, sa jasno postavljenim tezama i dosledno sprovedenim argumentacijama, a uz pozivanje na, s obzirom na obrađivanu problematiku, relevantne izvore. Učesnici i učesnice konferencije su nakon svakog izlaganja pokretali produktivne diskusije u svrhu što potpunijeg sagledavanja, a time i što boljeg razumevanja jezika.

​

U okviru III KDSM-a bila su priređena i predavanja dr Dragana Kujundžića (Univerzitet Države Florida, SAD) Liquid Archive. Mediji i muzeji u digitalnoj epohi, dr Dušice Filipović (Visoka škola za vaspitače strukovnih studija Gnjilane sa privremenim sedištem u Bujanovcu) Muški i ženski princip u prozi Miloša Crnjanskog: Eros tela, jezika i mišljenja i dr Andree Ratković (Centar za afirmaciju slobodne misli, Sremski Karlovci) Hermeneutika jezika tela: O ekstralingvističkim aspektima komuniciranja u savremenoj kulturi.

​

Dr Kujundžić je u fokus svojih promišljanja smestio video i digitalne tehnologije i nov način proizvodnje, arhivizacije, zapisivanja i memorisanja kulturne i umetničke prakse. Video ili kompjuterska memorizacija ili distribucija, za razliku od načina na koje se tradicionalno prenosila ili proizvodila kulturna memorija – uvek sa vremenskim razmakom i razlikom, zadrškom u prenošenju, sa izvesnom lokalizacijom arhiva, itd. – naizgled brišu vremensku razliku i omogućuju instant memoriju i premošćavanje fizičkih i medijskih granica. Zapravo, ovi novi mediji te granice ukidaju, te istovremeno uništavaju ili razaraju sam kulturni arhiv. Video struja sobom nosi kako radikalno pamćenje tako i brisanje pamćenja i arhivsku groznicu. Ova kriza arhiva koja je istovremeno i njegova mogućnost i budućnost, bila je razmatrana kroz  filozofije Dž. Hilis Milera i Žaka Deride, a uz analizu arhivizacije političke katastrofe novosadske Racije, o kojoj je dr Kujundžić  snimio dokumentarni film.

​

Predmet pažnje dr Filipović bio je panoramski pogled na prozu Crnjanskog (Priče o muškom, Dnevnik o Čarnojeviću, Seobe, Druga knjiga Seoba, Kap španske krvi i Roman o Londonu) i to na  ljubav, rat i seobe kao literarno uobličene vidove ljudskog iskustva, tri ključne teme stvaralaštva Miloša Crnjanskog, ali i tri aktuelne kategorije savremenog trenutka. Služeći se tradicionalnim kineskim pojmovima jin i jang, Jungovim animus i anima, saglasno modernim maskulinost i femininost, dr Filipović basvila se transgresivnim promensama muškog i ženskog subjekta kroz njihove et(n)ičke, kulturalne, ekonomske, profesionalne i staleške, a posebno generacijske identitete.

​

Dr Ratković se u okviru svog predavanja bavila promišljanjem tela kao bitnog segmenta komunikativnog procesa, te njegovim  (zlo)upotrebama radi promovisanja idejnih i vrednosnih sistema različitih interesnih grupacija. Zastupajući stav da telo i telesnost predstavljaju predmet instrumentalizacija putem kojih se sprovode (pre)oblikovanja identiteta društvenih subjekata, dr Ratković je pokazala da savremeni mediji trenutno važe za jedan od vodećih mehanizama za plasiranje ideologizovanih koncepcija telesnih ideala. Uverenje od kojeg je pošla jeste da se govorenje može posmatrati i kao telesni čin iz kojeg je moguće, s jedne strane, izvesti određenu predstavu tela, a s druge strane, steći uvid u prirodu njemu svojstvenog socijalnog konteksta.

​

Premijerne projekcije dokumentarnih filmova Cinemuse: Selfi sa Sokurovim i В Питере – петь. Сергей Шнуров čiji je autor dr Kujundžić, kao i promocije publikacija Iz Interkulturalnosti (dr Kujundžić) i Hermeneutička kritika jezika medija (dr Ratković) u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine iz Novog Sada takođe su bile upriličene u sklopu III KDSM.

​

Dr Kujundžić sastao sa Aleksandrom Sokurovim tokom 2015. godine za potrebe snimanja video intervjua koji je za svoj povod imao Sokurovljev film Francofonia. Nakon projekcija u Rusiji (oktobar 2016) i Americi (novembar 2016) publika iz Srbije je premijerno bila u prilici da pogleda dokumentarac u okviru kojeg se raspoznaju istorijske traume, ruševine istorije, kao i krhkost umetnosti i to u svojoj celokupnoj lepoti budući da su izložene kadru koji zamrzava političko nasilje. Drugi premijerno prikazani dokumentarni film В Питере – петь. Сергей Шнуров u svom fokusu ima transformaciju Sankt Peterburga, sa prozora na Evropu Petrovljevskog (Petra Velikog, Puškin) porekla, na prozor ka Evropi u doba globalne digitalne tehnologije, a rezultat je razgovara sa Šnirovim, frontmenom čuvene ruske rok grupe Leningrad.

​

Kada je reč o promociji publikacija u izdanju Zavoda za kulturu Vojvodine, knjiga Iz Interkulturalnosti duguje svoj nastanak saradnji sa časopisom Interkulturalnost, i plod je vrlo intenzivne i uspešne saradnje sa institucijom koja predstavlja jednu od najsvetlijih i najživljih pojava na horizontu ne samo srpske, nego i jugoslovenske, evropske pa i globalne inter/kulturnosti.Eseji obuhvaćeni ovom publikacijom obeleženi su unikalnošću trenutka u kome su nastali, ali motivisani i iznutra uvek podeljeni kretanjem ka drugom, u filmu, filozofiji, medijima, geo i onto politici, geo i hidro poetici, na nekoliko jezika, u prostoru od Moskve i Lenjingrada, Sankt Peterburga i Pariza, Londona, Dablina, Novog Sada, Lankastera, Beograda, Dunava i Drine, do Los Anđelesa, Njujorka i Floride, Mejna i Memfisa u Tenesiju, Australije, Beča i Berlina, Ženeve, Krakova i Praga, Rima,  Jerusalima i Atine, lista je kvazi beskonačna. Za svaki od ovih kulturnih čvorišta autora vežu singularne i jedinstvene veze, sa istorijom, filozofijom, politikom, jezikom, ili jezicima, gde su ovi tekstovi nastali, fizički ili duhovno, u saradnji sa prijateljima ili okrenuti prema njima.

​

Stavljajući akcenat na rasvetljavanje kompleksne pozicije i funkcije medija, kao i implikacija njihovih jezičkih praksi po njima svojstven socio-kulturni kontekst putem Hermeneutičke kritike jezika medija nastoji se ukazati na neizmeran potencijal flozofje medija (pogotovo kritike kao njenog bitnog aspekta) za razumevanje čovekove stvarnosti u čijoj osnovi se nalazi kompleksni odnos stvarnog kao onoga što jeste i savremenih medija kao tehničko-tehnoloških dostignuća putem kojih se stvarno posreduje. Sprovođenje kritičkih promišljanja nekih od aktuelnih praksi zloupotrebe medija i njima svojstvenog jezika usmereno je ka konkretizaciji teorijskih promišljanja medija, ali i ka iznalaženju potencijalnih rešenja za redukovanje njihovih neadekvatnih upotreba. Postavljajući pred filozofiju medija poimanu kao hermeneutičku kritiku medijske stvarnosti zadatak da se „obračuna” sa medijskim jezikom u službi limitiranih koncepcija stvarnosti, putem ove publikacije podvrđuje se da je ona kadra da obezbedi neophodne (pred)uslove za spoznaju stvarnosti koja neće biti kontaminirana predrasudama, mizoginijom, šovinizmom, homofobijom, ksenofobijom, političkim, verskim i kulturnim monizmom, kao i ostalim oblicima mišljenja putem kojih se drugo kao drugačije i/ ili nedovoljno poznato/jasno nastoji marginalizovati.

​

Zahvaljujući uspostavljenoj saradnji između CEZASM-a i Ive Nedeljkov Žigić, III KDSM je kao svoj prateći sadržaj imao izložbu odabranih radova ove perspektivne grafičarke likovnih umetnosti iz ciklusa INTROSPEKTIVA. Zagledanjem duboko u sebe Iva N. Žigić pokušava da dotakne teme koje naizgled odišu naivnošću, ali su suštinski kompleksne, teško razumljive, zapravo životne. To je svojevrsna introspektiva najintimnijih i najličnijih segmenata sopstvenog identiteta izražena likovnim sredstvima. Kroz metaforu se fokusira na ključna životna pitanja. Ko sam, zapravo, ja, jedno je od najtežih.   

​

Bitno je istaći i da je u okviru III KDSM-a realizovana i Mala škola medija kojom su bila obuhvaćena predavanja, okrugli sto, studentske sekcije, kao i otvorene diskusije, pri čemu su svi navedeni sadržaji za svoj cilj imali sagledavanje fenomena medija iz različitih perspektiva naučnog i kulturno-umetničkog delovanja.

​

III Karlovački dani slobodne misli realizovani su se zahvaljujući finansijskoj potpori Opštine Sremski Karlovci, te podršci Zavoda za kulturu Vojvodine, Vojvođanske politikološke asocijacije, Pokreta gorana Vojvodine, Karlovačke gimnazije i portala iSerbia.

​

Program III KDSM-a možete preuzeti ovde.

​

​