POZIV
za
VI Međunarodni interdisciplinarni studentski skup
Karlovački dani slobodne misli
11. – 12. septembar 2020.
Sremski Karlovci
Centar za afirmaciju slobodne misli (CEZASM) organizuje VI Međunarodni interdisciplinarni studentski skup pod nazivom Karlovački dani slobodne misli koji će se održati od 11. do 12. septembra 2020. godine u Sremskim Karlovcima.
Okosnicu skupa predstavlja studentska konferencija na kojoj pravo učešća imaju studenti i studentkinje osnovnih, master i doktorskih studija, kao i svi oni koji su uspešno okončali svoje studije. Prateći sadržaji skupa su pozvana predavanja, promocije publikacija, projekcije dokumentarnih filmova itd.
Glavna tema ovogodišnjeg skupa glasi:
(Ne)popularna (ne)kultura
Kratak opis teme:
Da li je i u kolikoj meri pitanje kulture relevantno za savremeno društvo, da li našu stvarnost karakteriše raskorak između kulture u teoriji i kulture u praksi, te da li kultura može da posluži kao instrumentarij za razrešenje aktuelnih problemskih pojava – samo su neka od pitanja koja se nužno nameću na početku gotovo svakog kritičkog promišljanja savremene kulture, njene pozicije i funkcije, te uticaja koje ima ne samo na društveni kontekst iz kojeg proizilazi, već i izvan njegovih okvira. No, da bi se na pomenuta pitanja pružili adekvatni odgovori neophodno je vratiti se nekoliko koraka unazad i najpre se zapitati šta je kultura, odnosno šta je to što predstavlja njenu bit, a uz svest da se suština kulture može promišljati iz širokog spektra najrazličitijih perspektiva. Ipak, šta se dešava kada zapitanost o biti kulture za svoj ishod ima preusmeravanje pažnje sa kulture u pravom smislu te reči na kulturu koja se stavlja pod znake navoda i uzima sa rezervom?
Imajući u vidu opšte društvene prilike, čini se da kultura danas prolazi kroz krajnje problematične metamorfoze koje za svoj ishod imaju njenu redukciju, degradaciju i/ili marginalizaciju. Na mesto istinske kulture tj. kulture u pravom smislu te reči dolaze najrazličitije pseudo kulture kao krajnje upitni socio-kulturni derivati. Pomenute pseudo kulture mogu se, između ostalog, posmatrati kao pojedinačni aspekti masovne kulture čija uloga u konstituisanju opšte slike stvarnosti nije ni malo zanemarljiva. Stvarajući i promovišući izrazito snažne modele identifikacije, masovna kultura istovremeno afirmiše specifične obrasce mišljenja i postupanja koji se kao takvi u velikoj meri negativno odražavaju po njoj svojstveno društvo i njime obuhvaćene društvene subjekte. Tome treba dodati i da pomenuta kultura učestvuje u zasnivanju više nego upitnih vrednosnih sistema, a što se odražava na nestanak starih i formiranje novih „kulturnih elita“.
Prema Gi Deboru savremeno kapitalističko društvo je postalo društvo spektakla kojim dominiraju slike; u pitanju je koncept spektakla koji se odnosi na novo doba u razvoju kapitalizma gde je sistem zasnovan na proizvodnji robe prerastao u sistem organizovan oko proizvodnje i konzumiranja spektakularnih slika. S tim u vezi, kultura spektakla može se, sasvim opravdano, posmatrati kao sastavni segment šire, masovne kulture i društva u okviru kojeg centralnu preokupaciju predstavlja potrošnja. Luri ističe da je potrošačka kultura u velikoj meri poprimila odlike materijalne kulture s obzirom na to da se životni stilovi kupuju i prodaju, dok je sreća proporcionalna materijalnom bogatstvu. Potrošačka kultura, prema ovoj teoretičarki, predstavlja način na koji ljude koriste ili pak menjaju stvari radi zadovoljenja vlastitih potreba. Medijima i spektaklom posredovana potrošačka kultura jeste kultura sa izrazito razvijenim sposobnostima za brzo odbacivanje starog i još brže prihvatanje novog, a među njenim primarnim težnjama ističu se, pre svega, one materijalističkog, hedonističkog i narcističkog karaktera.
U kulturnoj industriji sva roba se proizvodi za tržište, te tako njena suština nije proizvodnja kulture, već stvaranje roba koje imaju održivu vrednost razmene. Prema Adornu i Horkhajmeru, kultura je postala podložna razmeni da je potpuno komodifikovana, te samim tim ona umesto upotrebne vrednosti poseduje isključivo vrednost razmene. Kulturne robe nisu ništa drugo do prazna obećanja, te je uživanje u proizvodu kao takvom zapravo nemoguće; ono što postoji jeste samo obećanje uživanja koje pružaju publicitet i marketing. Kada je reč o medijskoj kulturi, potrebno je naglasiti da je i njoj svojstvena forma spektakla budući da je gotovo svaki proizvod pomenute kulture utemeljen u spektakularnom. Kelnerova ideja medijskog spektakla odnosi se na društvo u kojem su medijske slike potisnule direktnu interakciju među ljudima. Naime, medijski spektakli postali su forma ljudske interakcije, odnosno supstitucija za neposredno iskustvo. Kelner sugeriše i da se medijska kultura ne bavi samo segmentima realnog života, već i da pruža materijal za fantazije i sanjarenja, a time i oblikovanje mišljenja i ponašanja, kao i konstituisanje najrazličitijih identiteta.
Jedan od najznačajnijih elemenata ne samo medijske, već i masovne kulture jeste zabava, dok indikator da upravo ona preovlađuje kako u kulturi tako i u društvu jeste činjenica da ozbiljne ideje i teme, ozbiljna dela i ozbiljni ljudi ne dobijaju pažnju i poštovanje jer se gotovo nigde ni ne uvažava nečiji istinski doprinos, nego isključivo zabavna vrednost. Na ovom mestu bi se sasvim osnovano moglo reći da supremacija kulture zabave danas predstavlja globalni fenomen koji precizno odslikava duh vremena u kojem živimo. Odbojnost prema svemu što odstupa od imperativa zabavnog, lagodnog i glamuroznog na socio-kulturnom planu za svoju konsekvencu ima razočarenje i revolt usled suočavanja sa činjenicom da medijske predstave stvarnosti imaju veoma malo veze sa onim realnim. Iz tog razloga, hiperkomercijalizovana zabava, medijski spektakli, kultura potrošnje itd. završavaju u ispraznom populizmu i trenutnom hedonizmu, a što onemogućava kritičko i konstruktivno preispitivanje onog realnog.
Na osnovu svega što je do sada izneto, a što predstavlja samo osvrt na neke od vodećih socio-kulturnih tendencija i to kako na globalnom tako i na lokalnom planu, neminovno se nameće potreba za utvrđivanjem da li je i u kolikoj meri istinska kultura danas „popularna“, te kao takva vredna i značajna za veliku većinu ili samo određene društvene kružoke. Takođe, kao jednako važna nameće se i potreba za promišljanjem popularnosti pseudo kultura kao suštinski nekulturnih fenomena. Naime, utisak koji se neminovno nameće jeste da napredovanje onog nekulturnog, a praćeno porastom njegove popularnosti, za svoju konsekvencu ima potiskivanje onog istinski kulturnog, kao i dovođenje u pitanje njegove neophodnosti ne samo za savremeno društvo u celini, nego i za društvene subjekte ponaosob. Nadalje, jednako problematična pojava javlja se i u vezi sa istinskim kulturama koje se, u težnji da se sačuvaju od, između ostalog, upliva onog nekulturnog, zatvaraju u sebe, te na taj način doprinose pojavi krajnje problematičnih kulturnih monizama. Kulture zatvorene u sebe ostaju nezainteresovane za sve ono što se u odnosu na njih javlja kao drugo i drugačije, te na taj način ignorišu ne samo ono nekulturno, već neretko i ono istinski kulturno koje dolazi iz nekih drugih socijalnih konteksta. Zbog svega navedenog potencijali multikulturalnih društava ostaju neiskorišćeni, a samim tim i produktivne interkulturalne komunikacije i prakse bivaju onemogućene.
Namera programskog odbora VI Karlovačkih dana slobodne misli jeste da u fokus pažnje akademske javnosti, a naročito akademskog podmlatka, smesti fenomen kulture i to uz posebno izdvajanje četiri moguće perspektive za njegovo kritičko i konstruktivno promišljanje: popularna kultura, popularna nekultura, nepopularna kultura i nepopularna nekultura. S tim u vezi, naročito relevantnim se smatra i promišljanje održivosti stava o kulturi kao organonu života, te pitanje uloge kulture u preoblikovanju ne samo predstava stvarnosti, već i stvarnosti same, a uz (neizostavno) prevrednovanje vrednosti i uspostavljanje novih socio-kulturnih paradigmi.
Neke od podtema su:
1. Kultura i (ponovno) buđenje subjektivnosti
2. Značaj kulture za oblikovanje identiteta društvenih subjekata
3. Multi- i interkulturalnost: izazovi i potencijalni
4. Negacija kulture kao negacija individualnosti/osobenosti
5. Masovna kultura i njeni (nus)produkti
6. Kultura, mediji i zabava
7. O fenomenu instant zvezda masovne kulture
8. Popularna kultura i njene vrednosti
9. Uloga kulture u konstituisanju (ne)popularnih predstava stvarnosti
10. Jezik u službi (ne)kulture
11. Stare versus nove kulturne paradigme
12. Politika i (ne)kultura
Svi radovi predstavljeni u sklopu VI Karlovačkih dana slobodne misli biće publikovani u e-zborniku do kraja 2020. godine.
Organizatori skupa se nadaju i objavljivaju štampane publikacije kojom će biti obuhvaćeni isključivo pozitivno recenzirani radovi.
Radi učešća na VI Karlovačkim danima slobodne misli naplaćivaće se kotizacija:
- 35 evra u dinarskoj protivvrednosti za jednodnevno učešće (materijal za rad, program skupa, potvrda o učešću, ručak i osveženja)
- 90 evra u dinarskoj protivvrednosti za dvodnevno učešće (dva noćenja na bazi punog pansiona, materijal za rad, potvrda o učešću, program skupa, užine i osveženja)
Prijava treba da sadrži:
-
Ime i prezime
-
Univerzitet, fakultet, odsek i nivo studija
-
Godište
-
Naslov rada
-
Sažetak rada (max 250 reči)
-
Ključne reči (max 10)
-
Naslov rada na stranom jeziku
-
Sažetak rada na stranom jeziku (max 250 reči)
-
Ključne reči na stranom jeziku (max 10)
-
Adresa stanovanja, e-mail i kontakt telefon
-
Izabrana kotizacija
-
Izabrana podtema
Rok za dostavljanje prijava je produžen do 20. jula 2020. godine!
Svi koji se prijave dobiće povratnu informaciju o njenom prijemu najkasnije do 25. jula 2020. godine.
Prijavu dostaviti na: afirmacijamisli@gmail.com
Vidimo se na VI Karlovačkim danima slobodne misli!
U ime Organizacionog i Programskog odbora,
doc. dr Andrea Ratković
Pozivno pismo možete preuzeti ovde.
Prijavni formular možete preuzeti ovde.