CEZASM

IV Međunarodni interdisciplinarni studentski skup Karlovački dani slobodne misli upriličen je od 01. do 03. juna 2018. godine u Sremskim Karlovcima, a u organizaciji Centra za afirmaciju slobodne misli. Glavna tema ovogodišnjeg skupa glasila je Krizni aspekti mišljenja, a studentska konferencija kao njegova okosnica okupila je studente i studentkinje osnovnih, master i doktorskih studija sa Univerziteta u Novom Sadu, Kragujevcu, Nišu, Sarajevu i Zagrebu koji su predstavili rezultate svojih naučno-teorijskih istraživanja iz ugla filozofije, antropologije, književnih nauka, rodnih studija itd.

 

Namera organizatora bila je da se u okviru ne samo pomenute konferencije, već i celokupnog skupa utvrdi da li je savremeno mišljenje u krizi, te koji su to njegovi konkretni aspekti koji ga čine upitnim. Polazeći od aktuelnih prilika utisak koji se nametnuo jeste da pojave poput jednoumnosti, unifikacije, homogenizacije i totalizujućeg kretanja imaju primat u odnosu na afirmativno, slobodno, otvoreno i (samo)kritičko mišljenje i njime podstaknuto delovanje. Preciznije, zatvorenost i na njoj zasnovana ograničenost potvrda su prevlasti destruktivnih -izama (fanatizam, dogmatizam, fundamentalizam i sl.) i oni kao takvi dovode u pitanje sve ono što se može podvesti pod civilizacijsko, te se, samim tim, njihova otvorena kritika pokazala kao nužna polazna tačka za sagledavanje i razumevanje, a potom i dekonstruisanje i supstituisanje kriznih neprilika.

 

Budući da zatvorenost, apsolutizacija kolektiva, nacionalizam, ksenofobija, homofobija, mizoginija, revizija prošlosti, „kultura“ žrtvovanja i smrti nisu neprilike koje su nam se naprosto desile, već smo za svaku od njih odgovorni bilo svojim aktivnim angažovanjem bilo biranjem pasivnosti, onda je očigledno da njihovo uspešno prevladavanje zavisi od spremnosti čoveka da upotrebi svoje intelektualne i praktične kapacitete, te da samostalno ili pak združenim delovanjem preuzme neophodne korake radi razračunavanja sa istima. Verujući da je regeneracija civilizacije ogrezle u degeneraciji ipak moguća, namera organizatora IV KDSM-a je bila da se u fokus teorijskih promišljanja smesti mišljenje, te da se putem skretanja pažnje na njegove krizne tj. problematične aspekte omogući povratak tog istog mišljenja ka sebi samom i to u cilju realizacije njemu svojstvenih potencijala – sve to kako bi se predupretilo lažno, „izokrenuto“ mišljenje u službi degradacije osobene, slobodne i (samo)kritičke individue. Ideja je bila i da se putem markiranja kriznih aspekata mišljenja pokrene što veći broj pitanja u vezi sa tiranijom nad razlikom, nad individualnim, nad vremenom i nad povešću, odnosno svega onog što se može podvesti pod nihilizam koji vodi ka poništenju života.

 

Pored pomenute konferencije, u okviru IV Karlovačkih dana slobodne misli priređeno je i predavanja dr Divne Vuksanović (Fakultet dramskih umetnosti, Beograd) na temu Filozofija medija i realnost: Istina i distorzija u okviru kojeg je akcenat bio na proučavanju odnosa istine i društvene realnosti, posmatrano kroz prizmu filozofije medija. U okviru predavanja prof. Vuksanović je postavila i pitanje alternative tj. kako je moguće misliti i delovati izvan domena spektakla, društva kontrole i nadzora.

 

Kada je reč o medijima masovnih komunikacija potrebno je podvući da oni sve više bivaju redukovani na puka sredstva u službi moćnih interesnih grupacija koje nastoje da pomoću njih promovišu i afirmišu one vrednosti i norme koje su od koristi prvenstveno tim istim grupacijama. One se, radi toga, služe medijima kako bi, između ostalog, što većem broju društvenih subjekta nametnule one oblika mišljenja i delovanje koje smatraju poželjnim, te predupredile svaki vid drugačijeg misaonog i delatnog napora. Iz rečenog proizilazi da mediji u nama svojstvenom prostorno-vremenskom kontekstu afirmišu upravo one segmente istine i društvene realnosti koji su prepoznati kao korisni za interesne grupacije koje njima upravljaju.

 

Dakle, ne radi se o tome da mediji plasiraju neistine i iskonstruisane tj. irealne predstave naše stvarnosti, već da uzimaju upravo ono realno postojeće, te da ga formatiraju i prezentuju na način da se povećava funkcionalnost društvenih subjekata koji su pod uticajem najrazličitijih medijskih sadržaja. A što više stoje u funkciji aktuelnog sistema (bez obzira na to koje interesne grupacije unutar istog preovlađuju), subjekti se pokazuju kao korisni i potrebni. S tim u vezi, mi danas na delu imamo sveprisutnu funkcionalnost subjekata usled čega je njima svojstvena subjektivnost bitno ugrožena, te se pred filozofiju medija kao jedan od izazova postavlja rasvetljavanje onih mehanizama koji će doprineti redukovanju takve vrste funkcionalnosti.

 

Radionice Kako pišem svoj prvi rad? Osnove akademskog pisanja za potrebe obrazovanja (moderator: Stefan Todorović) i Feminizam: kreativno-kritički izazov homogenizujućim narativima (moderatorka: Iskra Vuksanović) takođe su bile upriličene u sklopu IV KDSM-a.

 

U okviru radionice o osnovama akademskog pisanja akcenat je bio na upoznavanju sa osnovnim načelima akademskog pisanja, tipovima tekstova koje akademski stil podrazumeva, delovima jednog teksta koji su neophodni, a koji zavise od tipova tekstova, kao i na jezičko-stilskim karakteristikama ovog tipa pisanja kad je reč o izražavanju na srpskom jeziku. Prikazani su različiti tekstove akademskog stila, njegovi suštinski elementi, kao i praktični primeri, uz interaktivnu diskusiju izlagača i polaznika radionice. Svrha radionice bila je da se mladi učenici i studenti upoznaju sa odlikama akademskog pisanja, usvoje neke osnovne elemente, i – što je najvažnije – uvide njegovu praktičnu primenu i eventualno sami to produkuju u svom daljem radu.

 

Radionica o feminizmu osmišljena je kao put u žarišne tačke feminizma kao što su upoznavanje sa istorijom feminizma, orijentacijama u okviru feminizma i neophodnosti feminizma u svakodnevnoj praksi življenja; a sve to kako bi se sprovela demistifikacija feminizma, kao i njegova dekontaminacija od mnošta pogrešnih iščitavanja. Naime, dominantni narativi o feminizmu godinama plasiraju negativnu sliku o njemu, iskrivljavaju njegove ciljeve i zalaganja kako feministkinja tako i feminista. Upravo iz tog razloga je važno podvući da su kroz istoriju, feministička zalaganja doprinela poboljšanju stanja ljudskih prava uopšte. Današnji trenutak je trenutak krize i takođe repatrijarhalizacije društva, zbog čega je, kako je to Vuksanovićeva istakla u okviru radionice, veoma rizično nastaviti s plasiranjem neistina o feminizmu. Ono što se ne sme smetnuti s ume jeste da je upravo feminizam otvorio vrata drugima kao drugačijima, ukrštajući se i u teoriji i u praksi sa brojnim drugim disciplinama, te tako kritikuje svaku homogenizujuću politiku i diskriminaciju.

 

Zahvaljujući podršci istaknutih predstavnika domaće, ali i svetske naučne zajednice u okviru IV KDSM-a bila je priređena i otvorena panel diskusija na temu Ideološke prakse degradacije mišljenja. Učesnici panela bili su: Mihailo Stojanović (Filozofski fakultet, Niš), Problemi jezičke degradacije misli: istorijsko-filozofski pristup; dr Dragan Kujundžić (Univerzitet Države Florida), Thinking (at) the limits; Miroslav Keveždi (Zavod za kulturu Vojvodine, Novi Sad), Kulturni sistemi nacionalnih manjina u Srbiji: tranzicija kao degradacija; dr Aleksandra Đurić-Bosnić (Centar za interkulturnu komunikaciju, Novi Sad), Zatvorena ili otvorena kultura – mogućnost promene kulturne paradigme; dr Milorad Đurić (Visoka škola socijalnog rada, Beograd), Ideologija i tehnologija: konsekvence jedne revolucije; dr Duško Radosavljević (Fakultet za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić, Novi Sad), „Slikovnost“ kod Karela Kosika i Iskra Vuksanović (Rodne studije, Doktorski program, ACIMSI, Univerzitet u Novom Sadu), Rod i subverzivnost Gospa Nole (Isidora Sekulić): od svete majke i muškarca do lezbejke; od kanona do ulice.

 

IV Karlovačke dane slobodne misli je samostalno koncipirao i organizovao Centar za afirmaciju slobodne misli, a uz podršku Karlovačke gimnazije, Vojvođanske politikološke asocijacije, Saveza antifašista Vojvodine i Centra za interkulturnu komunikaciju.

​

Program IV KDSM-a možete preuzeti ovde.

​

​