top of page
II Karlovački dani slobodne msili
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli
II Karlovački dani slobodne misli

II Karlovački dani slobodne misli (3-5 jun 2016. godine)

II Karlovački dani slobodne misli održani su od 3. do 5. juna 2016. godine u prostorijama centra Radulovački u Sremskim Karlovcima, a u organizaciji Centra za afirmaciju slobodne misli. Reč je o međunarodnom interdisciplinarnom studentskom skupu u okviru kojeg su realizovani sledeći sadržaji: 1. studentska konferencija, 2. projekcija dokumentarnog serijala Religije, nacionalizam i kultura sećanja čiji je autor dr Nikola Knežević, 3. izložba fotografija Samire Ulejle (Samira Oulaillah) Razotkrivanje kulturnog bogatstva i 4. pozvano predavanje dr Aleksandre Đurić Bosnić O dekonstrukciji ksenofobije.

Na svečanom otvaranju II Karlovačkih dana slobodne misli sve prisutne pozdravila je Andrea Ratković, predsednica Organizacionog i programskog odbora skupa. Nakon kratkog prikaza rezultata rada Centra za afirmaciju slobodne misli, a uz osvrt na predstavljanje publikacija ovog udruženja usledila je projekcija dva kratka dokumentarna filma posvećena prošlogodišnjim Karlovačkim danima.

U okviru studentske konferencije, okosnice skupa čija je glavna tema glasila Percepcije drugog kao drugačijeg, kroz devet plenarnih sekcija prezentovano je tridesetak referata studenata i studentkinja osnovnih, master i doktorskih studija sa Univerziteta u Novom Sadu, Beogradu, Kragujevcu, Nišu, Zagrebu, Osijeku, Banja Luci, Berlinu i Londonu. Većina predstavljenih radova u svom je fokusu imala teorijska promišljanja fenomena drugog, te različitih socio-kulturnih pojava i problema koji se s njim u vezi javljaju, a sve to s obzirom na konkretne prostorno-vremenske determinante. Potrebno je podvući i da su radovi uglavnom bili kvalitetno koncipirani, sa jasno postavljenim tezama i dosledno sprovedenim argumentacijama, ali i da su otvorili prostor za interkulturalne i interdisciplinarne prakse.

Značajno je istaći i da su učesnici i učesnice konferencije nakon svakog izlaganja pokretali produktivne diskusije i time pokazali visok nivo kompetentnosti, profesionalnosti i iznad svega, spremnosti da pruže svoj doprinos što potpunijem sagledavanju i razumevanju fenomena drugog. S tim u vezi, moderatori i moderatorke plenarnih sekcija u više navrata su se našli u nezavidnim situacijama kada su bili primorani da okončaju debate kako bi se ispoštovala predviđena satnica skupa.

Jedan od pratećih sadržaja II Karlovačkih dana slobodne misli, a koji se na pravi način uklopio u tematski okvir skupa bila je i projekcija dokumentarnog serijala dr Nikole Kneževića pod nazivom Religije, nacionalizam i kultura sećanja. Reč je o serijalu koji se bavi razotkrivanjem uloge dominatnih religija na prostorima bivše SFRJ u podstrekavanju etničkih podela, jačanju nacionalizama i zaoštravanju konflikata u ratom zahvaćenoj zemlji na početku poslednje dekade dvadesetog veka. Takođe, serijal se bavi i promišljanjem kako konfliktnih tako i mirovnih kapaciteta religija danas, odnosno utvrđivanjem veza između religija i nacionalno-političkih ideologija, te potencijalnim mehanizmima za suočavanje sa njihovim negativnim konsekvencama. Vreme predviđeno za diskusiju nakon projekcije filma pokazalo se kao odviše kratko da bi se uputila sva pitanja i pružili adekvatni odgovori, ali i da bi se razmenile snažne impresije koje su svi prisutni imali potrebu da među sobom podele. Pored zaključka da je neophodno imati u vidu znatno širi kontekst kako bi se razumeo udeo religija u podstrekavanju ratnih sukoba na prostorima bivše SFRJ, svi prisutni su se složili i da je pitanje religije izuzetno kompleksno i osetljivo, te da je nemoguće razjasniti problemske situacije prožete religijskim uplivima ukoliko se emocijama daje prioritet.

Pozvano predavanje dr Aleksandre Đurić Bosnić O dekonstrukciji ksenofobije u svom fokusu je imalo markiranje prostora interkulturalne komunikacije kao globalne socio-kulturološke suprotstavljenosti jednoznačnosti, zatvorenosti, ksenofobičnosti, stigmatizaciji i drugim ideologizovanim praksama. Polazeći od teorijskih postavki koje pripadaju različitim naučnim sferama, te potkrepljujući ih konkretnim primerima anticivilizacijskih slika s kraja dvadesetog veka, a u čijem su konstruisanju, promovisanju i popularizaciji bitnu ulogu odigrali, između ostalih, i nekada istaknuti predstavnici naše akademske zajednice, dr Aleksandra Đurić Bosnić je iznela duboko promišljenu kulturološko-istorijsko-filozofsku analizu našega društva, te ukazala na potrebu ne samo za dekonstrukcijom, već i supstitucijom retrogradnih i restriktivnih ideoloških matrica. Naime, budući da upravo ideologije predstavljaju glavnu prepreku na putu ka uspostavljanju „demokratskog” humanizma u kojem kultura i kulturne politike treba da zauzimu jedno od vodećih mesta kako nijedna zajednica više ne bi mogla da polaže pravo na imunitet od deklaracije o univerzalnim ljudskim pravima i slobodama, dr Aleksandra Đurić Bosnić je u svom predavanju otvoreno postavila pitanja koja se tiču iznalaženja modusa za „obračun” sa još uvek aktuelnim ideološkim relativizacijama naše stvarnosti.

U okviru izložbe pod nazivom Razotkrivanje kulturnog bogatstva predstavljeno je dvadesetak dokumentarnih fotografija Samire Ulejle nastalih tokom njenih putovanja po Africi, Aziji i Srednjoj Americi. Izložba je bila koncipirana sa namerom da se predstavi kulturno bogatstvo Malija, Filipina, Mongolije i Perua, a u cilju ne samo promocije drugih i manje poznatih kulturnih zajednica, već i negovanja kulturnog diverziteta, te prihvatanja drugog kao drugačijeg.

Poslednji dan skupa bio je rezervisan za otvorenu diskusiju u okviru koje su učesnici i učesnice skupa imali priliku da u manje formalnom okruženju iznesu svoje utiske u vezi sa svim realizovanim sadržajima, dok su organizatori na zatvaranju skupa, između ostalog, naznačili da će poziv za učešće na III Karlovačkim danima slobodne misli biti objavljen do kraja 2016. godine na internet prezentaciji Centra za afirmaciju slobodne misli, kao i da svi zainteresovani za učesće mogu da im se obrate putem mejla (afirmacijamisli@gmail.com).

Program II Karlovačkih dana slobodne misli možete preuzeti ovde.

 

Donatori i prijatelji II KDSM-a

OPŠTINA SREMSKI KARLOVCI

bottom of page